Zaboravi na Matrix. Zaboravi na filmske metafore. Morpheus je samo pričao, a mi smo već duboko u simulaciji. Žena u crvenom nije samo program. Ona je glavna predstava, a mi smo publika koja plaća ulaznice svojom pažnjom.
Ona je svuda. Vrišti sa TV-a, blješti sa telefona, mamli sa naslovnih strana. Nije stvar u lepoti, već u buci. U emisijama koje ne hrane, već goje tvoju radoznalost do iznemoglosti. U rijaliti programima koji ti kradu život, dok se tvoj stvarni život odvija po scenariju koji nikada nisi pročitao.
Dok si ti zaglavljen u beskrajnoj raspravi o tome ko je koga prevario u nekoj beznačajnoj seriji, oni potpisuju ugovore. Dok se smeješ na viralni mim, oni donose zakone o nadzoru. Dok se nerviraš zbog tuđe gluposti na društvenim mrežama, oni menjaju obrazovne sisteme i uslove globalne finansije.
Tvoja pažnja je valuta. Ne moraš da budeš fizički zatvoren; dovoljno je da ti zarobe mozak. Nije potrebna pretnja oružjem, dovoljna je pretnja dosadom koju ispunjavaju praznim sadržajem. Sistem ne mora da te natera da veruješ u njegove laži. Dovoljno je da te preplavi istinom koja nema nikakvo značenje.
“Žena u crvenom“ nije metafora. To je strategija. Vrhunska taktika odvraćanja pažnje, sofisticirana manipulacija koja se ne oslanja na silu, već na tvoju vlastitu volju da budeš zabavljen.
Prestanite da gledate u crvenu haljinu. Pogledajte ko je drži uperenu u vas. Tek tada će vam postati jasno šta zapravo propuštate.
